Đe god nađeš drvo, ti smeće posadi – u Karađorđevoj

Ne sprdamo se, tako vam je u strogom centru Nikšića. Đe god nađeš drvo – ti smeće posadi. Deviza koja evo dugoročno važi u Karađorđevoj ulici.

Ovako vam je sinoć (srijeda, 21. avgust) bilo na licu mjesta, u toj ulici koja se diči po nekoj boemštini i duhu jednog Nikšića koji je nekad postojao, a koliko ga je ostalo, sami prosudite. Dakle – ispod 16 (16!) stabala u nekih 170 metara Karađorđeve ulice – neka cijenjena gospoda je fino ostavila smeće. Tu im je, kao, najlakše – pa komunalci nakon nekoliko sati ili dan ili dva pokupe. Pa dok se ponovo ne nakupi. I sve tako.

Odma' da vam rečemo, nije u krajnjoj liniji ovo pitanje estetike, nit' se njom bavimo – iako se radi o jednoj od ulica koje vode sa glavnog trga u gradu i najvećeg trga u državi. Znači, u ulici koja je jedan od kraka lokacije koja je turistički najeksponiranija a za građane najprometnija u gradskom jezgru. Pa još i u ulici koja, eto, sa tom pričom o boemštini – valjda, valjda cilja na neke posjetioce i putnike-namjernike. Ali – opet, nijesmo ovdje i sad zbog estetike. I da, ista situacija i isti manir u obližnjoj Vardarskoj.

 

Kvaka u cijeloj ovoj priči je što se u Karađorđevoj bukvalno i svakog dana širi zaraza. Ozbiljno. Znate koliko je pasa lutalica po gradu? Znate koliko ih je svakog dana na trgu? I možete da zamislite, šta psi rade kada vide kese sa bačenom hranom i otpadom ispod drveta – pa tako 16 puta – na 150-200 metara? I kontate koliko je tu razvučenog i razbacanog smeća, niz trotoar i ulicu, svakog dana? I mislite da nije zaraza?

Nego, nije da se mi nešto pravimo pametni pa u ove lijepe večeri brojimo stabla smećem okićena, no eto... U Karađorđevoj lako izbrojasmo deset kafana (ili kafe barova, ako se neki sa ovim ,,kafana“ osjete uvrijeđenim) i jedan veliki restoran. Dakle, dvocifren broj ugostiteljskih objekata. I prosto je nevjerovatno i suludo da vlasnici tih ugostiteljskih objekata ne vide, da im u interesu nije - da im se ispod drveća, na njihovom trotoaru, otpad gomila!

 

I još – u istoj toj Karađorđevoj su deset butika ili prodavnica robe direkt sa vratima ,,na ulici“, pa uz sve to i dva veća tržna centra. I njima i njihovim vlasnicima ne smeta, da im se tako, pod nos, tu smeće gomila. Evo, kladionice da ne nabrajamo – ali dodaćemo i objekte/prostorije dvije ili tri stranke (za jednu nijesmo baš sigurni da li postoji)... E, divna im je politika – ona koja toleriše smeće tu, ne baš pred vratima - ali otpad ispod živog drveta, na metar ili dva od vrata.

 

A znate zašto im ne smeta? Zato što je, bre, njima i njihovim radnicima najlakše da tako komunalcima otpad ostavljaju! I tako su naučili...

I još jedan razlog – kontejneri za odlaganje smeća su u Karađorđevoj samo na početku ulice, bliže Bulevaru Vuka Mićunovića i Zempolju. Pa je onima bliže trgu (đe je i najviše otpada ispod drvoreda) predaleko da prošetaju tih 150 metara do kontejnera.

 

Može bit' da je to propust lokalnih komunalaca: u Karađorđevoj je 33 parking mjesta, pa bi se lako jedno moglo žrtvovati za jedan kontejner dolje bliže trgu... A gužve i manjka mjesta za parking bi svakako bilo – pa nebitno, bile tu 32 ili 33 parking pozicije.

I da – i na početku ulice, gdje su kontejneri, situacije je daleko od idealne. A evo zašto – zato što je iza tih kontejnera za otpad, ali bukvalno odmah iza njih i uz zid većeg starog objekta – napravljena cijela jedna mini-deponija. Na početku dvorišta zgrada, čija je rekonstrukcija započeta. Mini-deponija, koja stanarima tu ne smeta – ili, smeta, ali se ne bune, nit' smo u javnosti čuli da komunalni problem prijavljuju...

 

Dakle, Karađorđeva – ulica starih boema i drveća okićenog smećem. Zaraza u centru. I sad možemo o estetici: znate šta je strancima redovno bilo nepojmljivo i nevjerovatno, da vide kad dođu u Nikšić? Umrlice polijepljene – po stablima živog drveta. A šta će tek reći kad vide velike najlonske kese pune otpada – prislonjene uz drvo, u ulici staroj 140 godina? I tako 16 puta. I šta da im kažemo? I šta mi, što ođe živimo, uopšte da rečemo, jedni drugima?