Ko je Isak i zašto je dobar? Razgovor sa Predragom Cvetičaninom, vokalistom benda Dobri Isak

Vokalista benda Dobri Isak je sa nama podijelio detalje vezane za nastanak i ,,ponovno otkriće“ benda, kao i o vremenu i uslovima pod kojim je nastao ovaj bend, nakon više od četrdeset godina postojanja njihovog kultnog albuma ,,Mi plačemo iza tamnih naočara“

Još od 1983 godine, kada je oformljen, Niški post pank bend Dobri Isak smatra se jednim od najznačajnijih bendova domaće post pank scene. Kada govorimo o Dobrom Isaku, pored mnogobrojnih karakteristika ovog benda koje ga čine unikatnim i značajnim kako muzički, tako i sociološki, najvažnija, a i najinspirativnija osobina ovog benda jeste način na koji su stvarali muziku, a potom je plasirali u javnost kroz kasete i underground krugove ljubitelja ovog žanra i to kako je nakon više decenija bend ,,ponovo otkriven“.

Ljubitelji rada Dobrog Isaka upućeni su u priču o nekolicini klinaca koji su jedva prikupivši potrebne instrumente oformili bend ,,iz garaže“ koji je zbog svoje originalnosti, avangarde i prepoznatljivog melanholičnog zvuka postao jedan od najznačajnijih bendova na domaćoj post pank sceni, i to više decenija nakon rasformljivanja benda. Priča o Dobrom Isaku više je nego inspirativna za sve klince koji žele da započnu svoje stvaralaštvo, a da pritom imaju malo ili nimalo uslova za to. O nastanku benda, vremenu i uslovima pod kojim su stvarali, motivima koji su ih inspirisali i svim ostalim detaljima vezanim za bend sa nama je govorio vokalista Dobrog Isaka, nekada jedan od klinaca koji su ,,vrištali na ulicama do kasno u noć“, ,,silazili u bar kod starog dobrg Aleksa“ i ,,plakali iza tamnih naočara“ a sada profesor na Fakultetu umjetnosti Univerziteta u Nišu i direktor nezavisnog istraživačkog instituta, Centra za empiričke studije kulture jugoistočne Evrope, Predrag Cvetičanin.

 

 

 

Omladina: Možete li nam reći neke detalje vezane za nastanak benda? Kako ste oformili bend, koje godine se to desilo i šta je bio motiv?

Predrag: Dobri Isak je nastao krajem 1983. godine, neposredno nakon mog povratka iz vojske. Kako su ljudi s kojima sam ranije svirao u školskom bendu bili godinu dana mlađi od mene i tada upravo otišli u vojsku, prva postava benda je uključivala drage ljude i dobre muzičare, čija su muzička interesovanja bila dosta različita od mojih. Niti je njima bilo jasno šta ja to hoću, niti sam ja znao šta hoću, a posebno kako da to ostvarim. Tako da je u tom periodu nastala neka čudna muzika, u kojoj gotovo da nije bilo tragova onoga što će kasnije postati Dobri Isak.

Teško je govoriti o motivaciji, posebno ne o nekoj jasnoj ideji. Mi smo bili deo grupe prijatelja koja je non-stop provodila vreme zajedno, slušala sličnu muziku, gledala iste filmove, čitala iste knjige i strpove i iz koje je nastala niška novotalasna scena. Od muzičara tu su bili Fleke, Arnold Layne i Dobri Isak, ali ona je uključivala i književnike kao što su Zvonko Karanović i Zoran Ćirić, dizajnere kao što je bio RZ Paja, strip crtače kao što je Saša Jovanović – Saki, rok novinarke poput Nataše Vučković, Sonje Miletić ili Marije Petenel ili fotografe kao što je bio Dušan Mitić Car. Tako su i nastala dva fanzina „Glas prola“ (po Orvelovoj 1984.) u kojima su se našli tekstovi, pesme, stripovi, fotografije ovih ljudi.

Mi smo svi prosto imali potrebu da se izrazimo, a sam medij izražavanja i nije bio toliko bitan. A inspiraciju je obezbeđivao život u provincijskom, industrijskom gradu u propadanju na jugu Srbije.

Omladina: Kako je došlo do naziva benda? Ko je Isak i zašto je dobar?

Predrag: To je dosta čudna priča. Ja sam u to vreme imao običaj da čitam po dve-tri knjige istovremeno, a jedna od tih neobičnih kombinacija bili su Kjerkegorov „Strah i drhtanje“ i Berdžesova „Paklena pomoranža“. Kjererkegor u „Strahu i drhtanju“ varira biblijsku priču o Avramu i Isaku, pokazujući razliku između moralnog i religioznog stadijuma i zašto je on sam nesposoban da bude „vitez vere“. I na jednom mestu na početku knjige ima pesmicu:  "Samo onaj ko u teskobi strepi, mir svoj nalazi, samo onaj ko u donji svet silazi, voljenu spasava, samo onaj ko nož vadi, Isaka dobija." To je već privuklo moju pažnju i dan danas se naježim kad to pročitam ili čujem. Ali kako je knjiga napredovala, sve više sam razmišljao o Isaku koga je otac hteo da žrtvuje, koga su supruga i sin prevarili kod predaje prvenstva, i o tome kako su svi oko njega bili aktivni, a kako je on bio jalovo „dobar“. A u „Paklenoj pomorandži“ ima trenutak kada Alex, nakon što je prošao medicinski tretman, biva vraćen u svet, nesposoban da čini zlo. I vi u tom trenutku osetite „strah i drhtanje“, jer predosećate šta može da mu se dogodi, ako u ovom svetu nasilja, ne može ni da pokuša da se brani. I onda mi se sve to nekako neobično povezalo i počeo sam da razmišljam o ljudima koji su prirodno nesposobni da čine zlo. I shvatio sam da je Kjerkegor „Dobri Isak“, da je van Gog „Dobri Isak“, da je Kafka „Dobri Isak“, da je Jan Kertis „DobrI Isak“. Tako da je ime postojalo i pre grupe, a onda se povezalo sa grupom.

Omladina: Tekstovi Dobrog Isaka se u mnogome bave introspekcijom i vašim duševnim stanjem, ali se odnose i na mjesta, ljude i okruženje. U svemu tome, prilično je uočljiva doza sete, melanholije i nezadovoljstva. Kako gledate na period života u kom su ti tekstovi pisani?

Predrag:  To je sada već bilo pre 40 godina i ja teško mogu da se uživim u osobu koja je to pisala. Ja sam inače imao privilegiju ili nesreću da sam delove života živeo kao potpuno različite živote, u kojima sam se bavio dosta različitim aktivnostima i koji su imali logične završetke („smrti“), nakon kojih sam kretao u „novi život“. Taj period je bio prvi veliki period traženja sebe, propitivanja da li u meni ima nešto vredno i želje da to nešto iskažem. Ni ja, ni Miša i Markiz nismo bili, niti smo želeli da budemo muzičari. Mi smo bili storytellers, pričači priča, o našim životima i životima nama bliskih ljudi i gradu u kome smo živeli. A to što smo relativno dobro svirali, nam je prosto omogućavalo da to izrazimo.

Omladina: Na koji način je vaš album dospio do ljudi? Gdje su snimani prvi demoi i kako ste došli do studija?

Predrag: Iz današnje perspektive gotovo je nemoguće zamisliti u koliko je primitivnim uslovima snimljen taj album. Većina materija je snimljena u Markizovoj sobi, gde smo u jednom periodu probali. Snimali smo na dva deka, uz pomoć miksete i na malo boljim kasetama. A tehnologija je bila da prvo svi snimamo odjednom muzički deo, a onda to pustimo preko miksete i snimaju se vokali. Tako da su mi u ovom vremenu uvek zabavni komentari da je trebalo bolje uraditi post-produkciju, što je naravno nemoguće s obzirom na to da „produkcija“ nije postojala. Pored toga, pre festivala YU Rock moment (YURM) u Zagrebu, aprila 1986. godine, snimili smo nekoliko pesama u dvokanalnom studiju Radio Niša. I to je bilo sve. Studijski sati su u to vreme bili užasno skupi, a mi nismo imali novaca, a nisu postojali kompjuteri i zvučne kartice, pa da to uradimo sami. A onda je niški Studentski kulturni centar izdao tu kasetu u 100 primeraka, što je bila osnova za sva naredna izdanja. Sreća je bila da je te kasete presnimavao ljubljanski ŠKUC, pa da je onda od njih ta kaseta dospela do ljudi širom Jugoslavije.

Omladina: Tekst pjesme ,,Ja znam da ću propasti“ se po mnogo čemu izdvaja od ostatka pjesama sa albuma. Šta vas je navelo da napišete takav tekst?

Predrag: To o čemu se govori u pesmi se nije faktički dogodilo, ali mi se nekoliko puta desilo da nisam  verbalno ili fizički stao u zaštitu ljudi koji su bili sa mnom i to me i danas progoni. Tarkovski ima interpretaciju Hamleta prema kojoj postoje događaji nakon kojih je svet toliko uprljan, da više nije vredno živeti. I da je Hamletov problem ne u tome što je on kolebljiv, nego to što je svet u kome je njegovog oca ubio njegov stric, za koga se kasnije udala njegova majka, toliko uprljan da više nije ni bitno ni osvetiti se, ni živeti. O tome govori ova pesma.

Omladina: Kako su izgledale svirke Dobrog Isaka? Da li je posjećenost bila zadovoljavajuća i kakva je bila atmosfera na njima?

Predrag: Mi smo u Nišu u to vreme imali grupu od stotinak fanova, koji nisu pratili samo nas, nego i druge grupe sa niške novotalasne scene. Imali smo sreću da je u to vreme fantastično funkcionisao Muzički klub 81 na čijem je čelu bio jedan od članova Lutajućih srca (poznat kao Mika Tambura), a muzički urednik je bio Bane Tasić, kome smo mi klinci u to vreme stalno dosađivali koga bi sve od grupa mogao da dovede. I zaista su svakog četvrtka od 1981 do 1987. godine tu svirali najbolji bendovi tadašnje Jugoslavije, od Lačnog Franca, Filma, Haustora, Električnog orgazma, Partibrejkersa, do Leb i sol, Zabranjenog pušenja i Bajage. A niški bendovi su imali priliku da sviraju kao predgrupe pred velikim brojem ljudi i na dobroj opremi. Pored toga dosta se sviralo po fakultetima, tako da smo mi veliki broj koncerta imali u klubu Medinskog fakulteta, a sviralo se i na Pravnom i na Mašinskom fakultetu. Izvan grada svirali smo na Festivalu mladih Srbije u Knjaževcu, u Domu omladine u Beogradu, na danima NON-a u Splitu, dva puta u Skoplju i u polufinalu i finalu YURM-a u Zagrebu.  

Omladina: Šta je dovelo do raspada benda i koje godine ste zvanično prestali sa radom?

 

Predrag: Nakon finala YURM-a u Zagrebu, gde su pored nas svirali i Let 2, Mizar, Oktobar 1864 i dva lokalna zagrebačka benda, trebalo je napraviti korak napred – ući u studio, snimiti album, praviti spotove, gostovati po televizijama, a mi nismo imali ništa – ni menadžera, ni kontakte u medijima, ni novaca. Štaviše, nismo imali ni svoje instrumente, osim moje gitare. Tako da smo došli do granice na kojoj su stvari mogle da se rade „na mišiće“, a za dalje nismo imali snage. A zbog toga su među nama rasle tenzije. Posle toga zagrebačkog koncerta svirali smo samostalni koncert u Nišu, gde su nam gosti bili Mizar i Arnold Layne, ja sam završio u bolnici i bend se raspao juna 1986. godine.

Omladina: Ima li još projekata iz tog doba na kojima ste radili, a da biste ih izdvojili kao posebno drage?

Predrag: Nakon što je Dobri Isak prestao sa radom, ja više nisam svirao, ali sam producirao album „Romantičnih boja“.  Nakon toga, tokom 1990-ih producirao sam nekoliko odličnih bendova iz Niša koji nisu dospeli do šire publike, kao što su „Wagner Hat Lang Gehalten“, „40 dana“ i „Triput“. A jako mi je žao što nisam producirao snimke moje omiljene grupe iz Niša, „Isecite bolivijskim patuljanima uši“. Oni ne samo što su imali genijalno ime, nego su i svirali neverovatno muziku na tragu „Sonic Youth“. Jednom sam otišao na njihovu probu, bio oduševljen onim što sam čuo i mislio sam da je glupo da ih ja produciram, kad oni sve znaju bolje od mene. A oni su se onda raspali nekoliko meseci kasnije, tako da ništa od te divne muzike nije ostalo iole pristojno zabeleženo.

Omladina: Nakon par decenija, Dobri Isak ponovo stiče veliku popularnost medju mladima, a 2016. godine je ,,Mi plačemo iza tamnih naočara“ dobio i vinil izdanje. Šta je po vama imalo najzačajniju ulogu u tome da Dobri Isak posle toliko godina bude priznat za jedno od najznačajnijih imena domaće post punk scene?

Predrag: Ja mislim da je ono što se ljudima sviđa u toj muzici, to što je za mene posebno, a i za ostale u bendu, to bilo pitanje života ili smrti. Ne u smislu nekakvog „uspeha“, posebno ne u komercijalnom smislu, jer bilo nam je jasno da je to sa takvom muzikom nemoguće, nego u smislu da smo se do naših krajnjih granica naprezali da to bude dobro. Mislim da to ljudi osećaju i da ih to privlači. A „otkriće“ Dobrog Isaka tridesetak godina kasnije je rezultat niza slučajnosti. Najpre je neko ripovao tu kasetu i druge materijale i postavio ih na internet. Onda su nas Goran Lončarević i njegova tadašnja devojka Jelena 2009. godine zamolili da izdaju te snimke na disku, a mi smo se svi čudili što to iko u to vreme sluša. Mislim, znali smo da je to dobra muzika, ali smo mislili da je to dobra muzika za našu generaciju i da nakon toga to više ljudima neće biti zanimljivo. Međutim, oni su  prodala dva tiraža diskova, onda se pojavio LP u izdanju PMK i švedske izdavačke kuće „NO NAME“. Potom je izašao i tribute album „I mi plačemo iza tamnih naočara“ gde 17 bendova iz Srbije i Hrvatske svira naše pesme. Onda je 2023. godine izašlo i drugo izdanje LP u Hrvatskoj u izdanju „Šarenog dućana“ i ono je rasprodato. A naši snimci na You Tube imaju više od milion pregleda. Zato svima i govorim da obavezno ostavljaju „tragove“ onoga što rade. Ako je kvalitetno, pre ili kasnije će neko to primetiti. A i nije bitno da li to njima nešto znači, nego da li znači nekome ko sedi u svojoj sobi zbunjen nad samim sobom i svojim životom. Možda će se u tim „tragovina“ prepoznati i možda će to njima spasiti život.

Omladina: Na youtube kanalu Dronemf S. se nalaze neke vrlo rijetke demo verzije vaših pjesama. Jedna od njih je i demo verzija za ,,Ona se igra nožem“. Pored toga, na tom kanalu se nalaze i demo snimci sa kasete mnogih bendova iz doba Dobrog Isaka, kao što su Romantične Boje i Al i Alhemija. Da li ste upoznati sa radom tog kanala?

Predrag: Nisam ranije bio upoznat sa radom ovog You Tube kanala, ali sam se, pre ovog intervjua, prijavio i mogu samo da čestitam na kolekciji snimaka.

Omladina:  Kako sada teku životi članova Dobrog Isaka? Da li ste još u kontaktu?

Predrag: Mi smo sada već matorci koji se povremeno viđaju, evociraju uspomene i smeju se. Kao što sam već rekao, mi nismo očekivali da će neko slušati našu muziku 40 godina kasnije i to doživljavamo kao potvrdu da smo uradili nešto vredno i kao najveću nagradu.

Omladina: Da li pratite nova ostvarenja domaće post pank scene? Postoji li možda neki noviji domaći bend koji biste izdvojili?

Predrag: Moram da priznam da više ne „pratim“, mada, naravno, i dalje slušam muziku. Poslednja grupa koju sam oduševljeno voleo bio je „Goribor“, ali i to je već daleko u prošlosti. Uvek sam mislio da je najbolja muzika na svetu, ona kada vi imate 17 godina. Tako da neko drugi sada ima 17 godina i njihovo je da sude o tome.