Tragovi, životi i bogatstvo prošlosti

,,Na tim dubinama nema mjesta greškama, sve je strogo kontrolisano, a svaki pokret pažljivo planiran. Ipak, svaki trenutak pod vodom je i neodoljivo uzbudljiv. Posmatrate olupine koje niko ranije nije vidio, otkrivate predmete i tragove iz prošlosti, i na neki način ulazite u priče ljudi koji su živjeli prije mnogo vjekova...“

Kada čujete šta sve radi, šta je sve otkrivao i na kakvim destinacijama istraživao podvodni arheolog Darko Kovačević - biće vam skoro nevjerovatno, da je takav tip odlučio da razvija nauku i brine o nekom nasljeđu kod nas. Za koje i ne znate da postoji u Crnoj Gori. 

Da uprostimo: Darko je najbliže svemu onom uzbudljivom, poput arheologa iz nezaboravnih avanturističkih filmova, što imamo kod nas.

Užičanin Darko već godinama doprinosi razvoju podvodne arheologije kod nas - prije svega institucionalno. Kao i digitalizaciji izuzetnog kulturnog nasljeđa (znate li uopšte, kakvo bogatstvo imamo pod vodom, duž naše obale!), građenje nacionalnih kapaciteta za istraživanje, zaštitu i promociju kulturne baštine...

Osnivač tako posebne Laboratorije za arheologiju pomorstva u Kotoru, sada rukovodi Centrom za arheologiju - na Institutu za interdisciplinarne i multidisciplinarne studije Univerziteta Crne Gore. I proširuje opseg djelovanja van okvira pomorske arheologije. Prije svega - želi da stvori uslove, da tako poseban i uzbudljiv posao arheologa - postane pasija i izbor nekih mladih Crnogoraca. Daleko od toga da se bavi prošlošću i njenom bogatstvu - njegov posao je budućnost. Sasvim poseban tip!

OMLADINA: Čitali smo da ste radili i istraživali u Grčkoj, Siriji, Jordanu, Turskoj, Egiptu, za otkrića iz mikenskog perioda, na Malti, o rekordu iskopavanja na 110 metara dubine... Gdje Vam je rad i istraživanje donijelo najviše ushićenja?

KOVAČEVIĆ: Sloboda, mogućnost putovanja, susreta sa različitim ljudima, saznanja i učenja, to je samo po sebi veliko ushićenje. Svaka država u kojoj sam živeo i radio bila je na svoj način uzbudljiva. Države Bliskog istoka i Severne Afrike su posebne. One nude mnogo više od samih predmeta istraživanja. Nude i svakodnevne, nesvakidašnje situacije, često proizašle iz kulturoloških razlika, ali i sličnosti. U tom, meni najzanimljivijem delu sveta, realnost je nadrealna, pa i sama istraživanja imaju drugačiju dinamiku. 

Dugogodišnji život i rad u Grčkoj, zemlji talasokratije, bili su izuzetno inspirativni. Pored brojnih projekata na kojima sam učestvovao, imao sam privilegiju da budem deo tima koji je u slabo naseljenom arhipelagu ostrva Fourni, nedaleko od turske granice, pronašao oko pedeset potopljenih brodova i drugih pomorskih lokaliteta, datovanih od bronzanog do modernog doba. Na Malti smo, zahvaljujući viziji profesora Timija Gambina, uspeli da dokažemo da arheolozi mogu da primene klasičnu arheološku metodologiju i na dubinama od 110 metara. Iskopavali smo i dokumentovali olupinu broda iz feničanskog perioda, pomerajući granice i ispisujući novo poglavlje podvodne arheologije. Bio je to projekat pun izazova i iskušenja, zahtevan u svakom smislu za svakog člana tima. Pored toga, radili smo na sistematskom mapiranju celokupnih teritorijalnih voda Malte, koristeći najsavremenije sonarske i robotske sisteme. Tokom te četvorogodišnje kampanje otkrili smo i dokumentovali veliki broj brodova. 

Najdramatičnije iskustvo bio je pronalazak britanske podmornice HMS Urge, nestale 1942. godine na putu iz Malte ka Aleksandriji sa kompletnom posadom. Godinama se nagađalo gde se olupina nalazi, a neke teorije su je smeštale i uz obalu Libije. Misterija je trajala sve do 2019. godine, kada su Francis Dickinson, unuk komandanta podmornice poručnika Tomkinsona, i Platon Alexiades, pomorski istraživač iz Kanade, došli kod nas na Univerzitet Malte. Njihov cilj bio je da pogledaju sonarske podatke prilaza malteškoj luci koje smo, predvođeni profesorom Gambinom, ranije prikupili i obradili. Bili smo uvereni da tu poznajemo sve lokalitete. Međutim, prilikom nove analize podataka, Dickinson je primetio malu prazninu u snimcima, sa obrisima nečega što je ličilo na strukturu. Utvrdili smo da je robot tokom snimanja verovatno naišao na prepreku, promenio dubinu i ostavio „rupu“ u podacima. Odmah smo pripremili opremu, isplovili oko dve milje od obale i ponovili snimanje. Ovaj put sa robotom na manjoj dubini. Pojavio se cilindrični objekat čije su dimenzije odgovarale HMS Urge.

Sutradan smo organizovali ekspediciju sa istraživačkim brodom opremljenim podvodnim robotom sa kamerom. Svi smo bili u kabini i pratili snimak uživo. Robot je polako prilazio izuzetno dobro očuvanoj olupini, čija je prova bila uništena udarom u minu. Pregledali smo komandni toranj, palubu, detalje konstrukcije i pronašli kompas. Poredeći snimke sa arhivskim fotografijama, svi smo se složili, nema sumnje, to je bila HMS Urge. U kabini je nastala tišina. Na monitorima se i dalje prikazivao snimak krme dok je robot nastavljao istraživanje. Gledao sam gospodina Dickinsona, počeo je da plače. Posle decenija potrage, pronašao je grob svog dede. Nakon objave otkrića, usledila su osporavanja, pa je naš tim zaronio na dubinu od 110 metara i na kontrolnom tornju pronašao natpis HMS Urge. U aprilu 2022. godine, na 80. godišnjicu potonuća, predsednik Malte i britanska visoka komesarka otkrili su spomen-obeležje u tvrđavi Fort Sent Elmo, posvećeno komandantu Tomkinsonu i članovima posade koji su stradali. 

OMLADINA: Gledali smo i Vaše snimke u ronilačkoj opremi, u specijalnim kapsulama... Koliko je taj posao stvarno nalik nekom modernom Indijani Džonsu, u eri visoke tehnologije...?

KOVAČEVIĆ: Poređenje sa Indijanom Džonsom je simpatično, ali stvarnost je ipak drugačija. Podvodna arheologija više nije zasnovana na improvizaciji i romantičnom avanturizmu, već na tehnologiji, preciznom planiranju i timskom radu različitih stručnjaka. Sve ono što je podvodna arheologija danas bilo je nezamislivo tokom mojih studija u Egiptu. U to vreme takav pristup bio je rezervisan za mali krug ljudi koji su raspolagali sredstvima neophodnim za sofisticiranu opremu. Mnoge kolege imale su odbojnost prema tehnologiji, a veliki deo nas je smatrao da je to svet u koji nikada nećemo zakoračiti. 

Međutim, u poslednjih deset godina visoka tehnologija postala je dostupna. Danas radimo sa autonomnim i daljinski upravljanim podvodnim robotima (ROV i AUV), sonarima visoke rezolucije, 3D fotogrametrijom, digitalnim mapiranjem morskog dna i veštačkom inteligencijom. Podvodni arheolog više nije „lovac na predmete“, već deo složenog naučnog sistema u kome se sve detaljno dokumentuje, analizira i čuva za dalja istraživanja. Ono što ovaj posao čini zaista posebnim jeste činjenica da vas vodi širom sveta. Rad na terenu podrazumeva putovanja, upoznavanje različitih kultura, rad u međunarodnim timovima i susrete sa ljudima koji iza sebe imaju izuzetna životna iskustva, od vojnih ronilaca i inženjera, do arheologa, istoričara, brodograditelja, okeanografa i programera. Svaki projekat nosi novu priču, drugačiji istorijski kontekst i specifične ljudske sudbine koje se otkrivaju kroz materijalne ostatke prošlosti. 

OMLADINA: Zašto arheologija kao Vaš izbor u mladosti uopšte? Mnogo nam je interesantno i to da ste tokom odrastanja bili i dio redakcije jednog fanzina... Da li je interesovanja i životne izbore dijelom usmjeravala i pop-kultura?

KOVAČEVIĆ: Svakako da jeste. Moju generaciju su oblikovali filmovi, stripovi i muzika, ali i kontekst u kome smo donosili odluke i pravili izbore. Taj kontekst je bio potpuno drugačiji od današnjeg. Bio je to analogni svet. Svet bez interneta, bez brzih informacija, ali sa snažnom potrebom za komunikacijom i razmenom ideja. U isto vreme, ceo region je prolazio kroz jedan kritičan istorijski period. U takvim okolnostima, fanzini su postali sredstvo komunikacije. Omogućavali su razmenu ideja o muzici, kulturi i društvu, povezivali ljude koji se inače nikada ne bi sreli. Uređujući fanzin, stekao sam brojna poznanstva i mnogo putovao. To mi je donelo dragocena iskustva, nova saznanja i društvene i kulturne uvide. Istorija i arheologija su nauke koje, svaka na svoj način, omogućavaju bolje i dublje razumevanje sveta. Moje interesovanje za obe bilo je posledica okolnosti u kojima sam se tada nalazio i potrebe da razumem okruženje koje se brzo i često dramatično menjalo. 

Arheologiju, a posebno podvodnu arheologiju, počeo sam ozbiljnije da izučavam nakon niza putovanja po Grčkoj i Turskoj, a potom i nakon dve i po godine života u Siriji. Tu zemlju sam morao da napustim zbog eskalacije građanskog rata. Taj trenutak je bio prelomni. Tada sam odlučio da se posvetim arheologiji kako bih kroz nauku pokušao da razumem prostor Bliskog istoka, njegovu slojevitu prošlost, ali i ono što se dešava ispod površine. Posebno me je privuklo podmorje tog dela sveta. 

OMLADINA: Zbog čega Kotor? Zbog čega Crna Gora? Imajući u vidu sve Vaše reference, gdje ste sve mogli da birate da nastavite svoj naučni rad i ovu svojevrsnu veliku avanturu?

KOVAČEVIĆ: Kotor je samo još jedna od stanica na putu i izabrao sam ga svesno. Tu se zatvorio jedan ciklus. Kotor nije samo grad, već prostor izuzetne istorijske i kulturne dubine, grad pomorstva, razmene i susreta civilizacija. Nakon godina rada u različitim mediteranskim državama i iskustva institucionalnog razvoja na Malti, odlučio sam da dam skroman doprinos u Crnoj Gori. Zajedno sa kolegama sa Univerziteta Crne Gore i lokalne zajednice, započeli smo razvoj podvodne arheologije, stvarajući istraživačku infrastrukturu i modernu metodologiju koja ranije nije postojala. Cilj nije bio lični napredak, već da se omogući da mladi sa entuzijazmom imaju prostor da započnu karijeru i istraživanja. Nije presudno u kojoj se zemlji nalazite, već koliko to što radite ima uticaja, koliko pomerate granice i inspirišete sledeće generacije da nastave dalje.

OMLADINA: Koja je po Vama, recimo, najinteresantnija ili ,,najluđa“ priča crnogorske podvodne arheologije - ili nekoliko njih, koju volite da ispričate nekom mladom?

KOVAČEVIĆ: Jedna od najzanimljivijih priča iz crnogorske podvodne arheologije je život i rad Dragana Gačevića, čoveka koji nije nominalno podvodni arheolog, ali je napravio najveći doprinos. Gačević je tehnički ronioc, instruktor, istraživač i autora knjige Podmorje Crne Gore. Godinama je ronio, identifikovao olupine, razjašnjavao netačne podatke i pokušavao da svaki lokalitet smesti u pravi istorijski kontekst, a mnoge olupine su zahvaljujući njemu po prvi put dobile svoje pravo ime. Paralelno je prikupljao ronilačku opremu i pravio dokumentarne filmove visokog kvaliteta, približavajući javnosti skriveni podvodni svet. 

Posebnu pažnju posvećivao je zaštiti podmorja, upozoravajući na nelegalna vađenja i uništavanje lokaliteta. Njegovo ime nosi veliki broj najzanimljivijih priča. Uz Gačevića, važnu ulogu ima i novinar Siniša Luković, koji je kroz istraživanja, pisanje i publicistički rad, jedan od ključnih tumača pomorske prošlosti Crne Gore. Zajednički, iako van institucionalnih okvira, ostavili su najveći trag, jedan kroz podmorje i olupine, drugi kroz arhive i istorijske izvore. Njihove priče mladima poručuju da radoznalost, upornost i strast mogu dovesti do velikih otkrića, čak i bez podrške velikih sistema.

OMLADINA: Koliko na ovaj način zaista možemo saznati i o svakodnevnom životu ljudi davnih vremena, tih pomoraca, Mediteranaca? Koliko su nam bili slični?

KOVAČEVIĆ: Podvodna arheologija nije samo potraga za olupinama i predmetima, ona je nauka koja ima za cilja da nam osvetli život ljudi iz prošlosti. Svaki brod, njegov teret, ili pronađeni predmeti govore o svakodnevnim navikama, poslu, putovanjima i običajima pomoraca. Proučavajući kako su brodovi bili organizovani i šta su nosili, otkrivamo kako su živeli, šta su cenili, koje su vrednosti imali i koliko su slični nama danas. Drugim rečima, predmeti su samo tragovi, a ono što stvarno otkrivamo su ljudi. 

OMLADINA: U kojoj mjeri visoka tehnologija u modernom vremenu pomaže za neke značajne iskorake i otkrića u Vašoj nauci?

KOVAČEVIĆ: Visoka tehnologija danas potpuno menja podvodnu arheologiju. Pre svega, 3D skeniranje i digitalne tehnologije omogućavaju da brodove i lokalitete vidimo u potpunosti, iz svih uglova dok su fotografije i video omogućavali sagledavanje samo delova i detalja. To daje mnogo širi i detaljniji uvid nego ranije, smanjuje troškove istraživanja i čini ih dostupnim i ljudima koji ne mogu roniti. Pored toga, digitalni modeli omogućavaju da svaki lokalitet detaljno dokumentujemo i proučavamo bez rizika od oštećenja, a istraživanja postaju brža i efikasnija. Tehnologija takođe otvara mogućnost saradnje međunarodnih timova, jer svi mogu raditi na istim podacima istovremeno, čak i sa daljine. Na kraju, ovakvi alati inspirišu i nove generacije da uče, istražuju i učestvuju u otkrivanju prošlosti na načine koji ranije nisu bili mogući.

OMLADINA: Šta znamo a šta možemo tek saznati o, recimo, antičkim olupinama blizu naše obale, koje nas izvjesno čekaju na nekim malo većim dubinama?

KOVAČEVIĆ: Jadransko more Crne Gore čuva brojne antičke olupine, trgovačke brodove, amfore i predmete koji govore o plovidbi i trgovini starih civilizacija. Mnoge od njih leže na većim dubinama, skriveni pod slojevima sedimenta, i tek čekaju da budu detaljno istraženi. Potencijal istraživanja je veliki. Možemo saznati više o trgovačkim rutama, svakodnevnom životu pomoraca i kulturnim povezivanjem koje je oblikovalo Mediteran. Svaki lokalitet zahteva sistematsko, pažljivo istraživanje, a ono što tek možemo otkriti moglo bi biti veliki doprinos našem razumevanju antičkog života na ovim prostorima.

OMLADINA: Koliko je Vaš posao opasan a koliko stvarno poput avanture? Recimo, gledali smo Vaše snimke i fotografije iz nekih kapsula prilikom istraživanja na 100, 110 metara dubine...?

KOVAČEVIĆ: Ovaj posao je kombinacija tehnike, discipline i avanture. Ronimo sa ribriderima i u malim podmornicama na 100–110 metara dubine, gde svaki zaron nosi rizik i zahteva precizno planiranje, koordinaciju i timski rad. Na tim dubinama nema mesta greškama, sve je strogo kontrolisano, a svaki pokret pažljivo planiran. Ipak, svaki trenutak pod vodom je i neodoljivo uzbudljiv. Posmatrate olupine koje niko ranije nije video, otkrivate predmete i tragove iz prošlosti, i na neki način ulazite u priče ljudi koji su živeli pre mnogo vekova. 

OMLADINA: Kakva je podvodna kulturna baština Crne Gore - kad se uporedi sa nekom drugom mediteranskom zemljom, recimo Albanijom, Kiprom...?

KOVAČEVIĆ: Podvodna kulturna baština Crne Gore je bogata i raznolika, najstariji nalazi za sada potiču iz Helenističkog perioda, mada nesumljivo će nove generacije istraživača pomeriti tu granicu dublje u prošlost. Pomorska istorija Crne Gore je povezana sa Albanijom, jer su obe zemlje deo iste antičke i srednjovekovne trgovačke rute. Mnoge antičke amfore, brodovi i materijalni ostaci su u oba regiona slični, što pokazuje povezanost Mediterana kroz trgovinu i plovidbu. Za razliku od Kipra ili drugih zemalja gde je deo lokaliteta već dobro istražen, u Crnoj Gori još postoji ogroman potencijal za nova otkrića i sistematsko proučavanje podvodne baštine.